Демократско друштво се не може замислити без поштовања људских права и равноправности грађана у свим сферама живота, а Србија је у протеклих десет месеци учинила видан напредак у стварању система за даљи развој и унапређење једнакости за све своје грађане, истако је министар правде и државне управе Никола Селаковић на данашњем састанку са Високим комесаром Уједињених нација за људска права Наванетем Пилај.

Министар Селаковић је информисао Високог комесара о досадашњим активностима министарства, истичући рад на три националне стратегије, као и веома интезивну законодавну активност у протеклим месецима. С тим у вези, Селаковић је указао на усвојене измене и допуне Кривичног законика, којима се увело ново кривично дело – злочин из мржње, што је управо усмерено на јачање људских права и борбу против било ког вида дискриминације. Он је, такође, навео да је декриминализовано и дело клевете, које је забрањивало коментарисање судског поступка од стране медија, а то ће допринети слободи говора у Србији.

Селаковић је рекао да је у току и рад на изради Стратегије за борбу против тероризма, што ће допринети заштити људских права.

Високи комесар је рекла да подржава нову институцију у правосудном систему Србије -  Правосудну академију, која ће дати могућност носиоцима правосудне функције који имају велика искуства из области породичног насиља и трговине људима... да пренесу своја знања на будуће колеге. Министар и Висока комесарка су се усагласили да континуираном едукацијом коју пружа Правосудна академија, утиче се на јачање независности, ефикасности и одговорности судија и тужилаца што даље утиче на развој људских права.

Селаковић је рекао да је Србија у протеклих пар година кренула интезивно са решавањем проблема у вези са 6000 правно невидљивих лица, пре свега припадника Ромске националне мањине - 2009. године усвојен је Закон о матичним књигама, а затим и његове допуне у августу 2012. године, чиме се унапредило остваривање права на упис у матичну књигу рођених.

Говорећи од стању у српским затворима, Селаковић је нагласио да је један од основних проблема, њихова пренасељеност и да је Влада Србије усвојила Стратегију за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у периоду од 2010. до 2015. године и Акциони план за њено спровођење. „Независну инспекцију затворских услова обављају  Заштитник грађана, Скупштинска комисија за контролу извршења кривичних санкција која је формирана у децембру 2012. године, као и организације цивилног друштва које се баве заштитом права лица лишених слободе“, рекао је Селаковић. Он је навео да је завршен и предлог Закона  о извршењу кривичних санкција који предвиђа увођење судије за извршење, чиме ће бити обезбеђена делотворнија судска заштита права лица лишених слободе. Такође, завршен је и предлог Закона о пробацији који предвиђа алтернативне санкције, као једну од мера за смањивање преоптерећености затвора.

У току састанка, једна од тема разговора је била и положај националних мањина у Србији. С тим у вези, министар Селаковић је рекао да у Србији живи велики број националних мањина, посебно на простору АП Војводине, као и да је Законом о националним саветима националних мањина, држава на ове институције мањинске самоуправе пренела значајан део својих надлежности у областу службене употребе језика и писма, обазовања, информисања и културе. Такође, министар је нагласио да Законом о политичким странкама по први пут се уређује и појам политичке странке националне мањине, што се може посматрати у контексту позитивних мера државе према припадницима националних мањина и добре праксе за њихово учешће у политичком животу.

Када су у питању права ЛГБТ популације, министар Селаковић је указао да је Србија на том пољу учинила помак и остварила добре резултате, што говори и чињеница да је Министарство правде и државне управе било номиновано за награду „Дуга“ од стране „Геј стрејт алијансе“ и да министартво има активне разговоре са представницима ЛГБТ организација.

Високи комесар Нави Пилај је рекла да је Србија доста тога урадила када су у питању људска права, али и да се мора наставити за јачањем положаја жена у друштву, јачањем борбе против насиља у породици, као и залагањем за остваривање једнаких права за припаднике ЛГБТ популације у Србији.