„Систем извршења алтернативних санкција је будућност у систему извршења кривичних санкција у Србији, који из године у годину даје све боље резултате“, рекао је Селаковић и додао да су канцеларије отворене захваљујући удруженим снагама министарства и локалних самоуправа, које су обезбедиле просторије, а казнено-поправни заводи опрему и намештај за функционисање канцеларија.
„Циљ Министарства правде и државне управе је да се до краја 2015. године у Србији отвори укупно 25 канцеларија за алтернативне санкције“, рекао је Селаковић и додао да ће то донети велике уштеде у буџету, али и омогућити бољу ресоцијализацију осуђених лица. Он је нагласио да су током ове године канцеларије растеретиле буџет Србије за скоро 7 милиона динара, док су друштвене заједнице у којима су алтернативне санкције извршаване уштеделе око 6,5 милиона динара.
Поредећи статистичке податке у Србији са европским земљама, министар је рекао да се у Србији у установама за извршење кривичних санкција налази 10.221 особа и 520 лица која алтернативно извршавају своју санкцију, док је у Енглеској и Шведској од укупног броја кажњених лица, једна четвртина у затворима, а на три четвртине примењују се алтернативне санкције.
„Позивамо судије и тужиоце да својим деловањем утичу на ширу и већу примену алтернативних видова санкција, али и опортунитета кривичног гоњења, као и споразума о признању кривице“, истакао је Селаковић и подсетио да се алтернативни вид санкција може изрећи само за кривично дело за које је предвиђена казна затвора до 3 године.
Селаковић је на крају подсетио да су током ове године, Министарство правде и државне управе и Управа за извршење кривичних санкција, уз помоћ донација, реновирали 3 блока у Окружном затвору у Београду, отворили 8 нових павиљона у Васпитно-поправном дому у Крушевцу, као и 1 павиљон у Казнено-поправном заводу у Нишу.
