Иако је значај Европске конвенције, као темеља савремених демократских правних поредака већ дуго неспоран, њено недовољно познавање, као и недовољно познавање судске праксе Европског суда за људска права и даље је један од кључних узрока превеликог броја представки против Републике Србије али и других држава у региону, пред овим судом, рекао је данас министар правде Никола Селаковић на отварању другог по реду Форума „Владавина права за југоисточну Европу“, који је организован у хотелу Фалкенштајнер.
Селаковић је подсетио да су потврђени међународни уговори саставни део правног поретка Републике Србије и истакао да сходно томе, Европска конвенција има надзаконску правну снагу и да се у хијерархији правних аката налази непосредно испод Устава.
„Примери непосредне примене Европске конвенције, али и тумачење одредаба домаћих закона у контексту Праксе Европског суда за људска права, изузетно се ретко могу наћи у пракси домаћих судова“, нагласио је Селаковић. Он је рекао да су разлози за то што пракса Европског суда за људска права, још увек представља непознаницу за претежну већину носилаца правосудних функција у Србији и додао да постоји и проблем језичке баријере и слабог познавања информационих технологија, који су годинама отежавали приступ одлукама овог суда.
Говорећи о обукама за стицање основних знања о садржини и примени Европске конвенције, које је Правосудна академија организовала за судије и јавне тужиоце, Селаковић је истакао да те обуке не само што нису могле обухватити све носиоце правосудних функција, већ никако нису могле бити довољне за превазилажење поменутог проблема.
„База преведених одлука Европског суда за људска права, која ће бити презентована на Форуму, свакако представља огроман корак ка изградњи новог приступа у примени тумачењу Конвенције у правосуђу Републике Србије“, рекао је Селаковић.
На крају свог обраћања, Селаковић је изразио уверење да ће размена искустава у оквиру овог форума, свим учесницима бити значајан подстицај да стечена знања и корисне информације поделе са колегама, и на тај начин допринесу даљем подизању свести о неопходности континуираног праћења праксе Европског суда за људска права.
