Могућност поновног покретања поступака после пресуде Европског суда, декриминализација клевете, делотворност уставне жалбе, неки су од корака које смо предузели да бисмо се приближили Конвенцији и њеном потпуном спровођењу, рекао је данас министар правде Никола Селаковић на конференцији “Имплементација Европске конвенције о људским правима: наша заједничка одговорност”, која се одржава од 26. до 27. марта 2015. године у Бриселу.
Министар Селаковић је рекао да су у Србији преведене све пресуде Европског суда за људска права донете у односу на Србију, као и да је за ову годину планирано да Правосудна академија координише превођење најважнијих пресуда, које је Суд издвојио у Извештају за 2014. годину.
“Ступање на снагу Протокола бр. 14 имало је значајан утицај на репетитивне представке поднете Суду против Србије. Помоћу овог новог механизма преко 1.200 случајева у одређеној врсти предмета који су везани за неизвршење коначних пресуда решени су поравнањем“, навео је Селаковић и додао да Србија на овај начин доприноси смањењу броја оваквих предмета пред Судом за људска права.
Он ја указао да је Уставни суд у Србији прихватио стандарде које је установио Европски суд, и да се због тога слични предмети могу убудуће решавати пред Уставним судом. “Број нерешених репетитивних предмета у вези са Србијом знатно је мањи почетком 2015. године у односу на почетак 2014. године, односно уместо 11.280 предмета, сада има 2.400 предмета против Србије”, рекао је министар правде.
“Република Србија улаже велике напоре да обезбеди потпуно извршење три пилот пресуде које су усвојене у односу на Србију, као и да предузме опште мере које би утицале на смањење броја репетитивних предмета пред Европским судом”, нагласио је Селаковић и додао да када је у питању ефикасност надлежности домаћих органа за брзо извршење пресуда Европског суда за људска права, потребно узети у обзир чињеницу да је неопходно време како би се решили системски сложени проблеми.
