ДВАДЕСЕТ ШЕСТОГ ЈУНА 1996. ГОДИНЕ, трговци дрогом убили су ирску новинарку Викторију Гуерин, која се бавила истраживачким новинарством. Убијена је након серије чланака и фотографија о припадницима ирске мафије која се бави трговином дрогом. Злочинци су зарађивали милионе од свог злочиначког заната, а у исто време били пријављени на програм социјалне помоћи. Социјалну помоћ су редовно примали и подизали у установама социјалног старања, довозећи се најскупљим аутомобилима, у отменој одећи, са скупоценим сатовима. Односили су новац од социјалне помоћи у своје виле на рубовима Даблина.
Смејали су се и ругали држави, полицијском и тужилачком систему, грађанима, живели су као лордови, уживали у плодовима криминала, а покривали су се својим сиромашним социјалним картама.
Након неколико новинских чланака, полиција и тужилаштво су се тргли и почели да раде свој росао. Да истражују њихову имовину, животни стил, покушали да докажу да су сви они многоструки извршиоци кривичних дела, трговци дрогом, убице... Али, резултат свега тога била је нула. Кривична дела нису доказана. Господа су ослобођена на суду, вратили су се у своје виле, извезли су своје скупе аутомобиле, наставили да живе у изобиљу, и гле чуда, поново су стекли право на социјалну ромоћ. Јер они немају од чега да живе. Они не раде. Њихов живот је угрожен.
НИСУ ТРГОВЦИ ДРОГОМ ОПРОСТИЛИ ВИКТОРИЈИ што им је правила проблеме. Због ње су били у притвору, а њихова империја била је угрожена. Два дана након што су пуштени из притвора, ослобођени оптужби за трговину дрогом, Викторија Гуерин пронађена је мртва у свом аутомобилу.
Јавност је била узбуркана. Сада је већ било јасно шта се дешава. Било је јасно да постојећи репресивни систем не може да одговори на изазове борбе против организованог криминала данашњице. Неколико дана након убиства новинарке Викторије Гуерин ирски парламент изгласао је прве законе којима је омогућио утврђивање порекла имовине без уласка у детаље доказивања да ли је таква имовина стечена кривичним делом или не.
Свима у Ирској је било очигледно да се „господа" бави незаконитим пословима, као што је трговина дрогом, а то на суду не може да се докаже. И они ће сада задржати сву имовину, поново се пријавити на социјалну помоћ, убијаће оне који су им сметали и поново ће да инвестирају свој прљави новац у нове мафијашке подухвате.
Ирска држава и њени грађани нису желели да дозволе такву неправду. Пронашли су пут како да стигну до злочиначке имовине, без уплитања да ли је стечена кривичним делом или не. Битно је да је довољно вероватно да је имовина стечена противправно.
Држава може да поднесе тужбу - тужбу против ствари, а не против лица. И да у грађанском судском поступку затражи од суда утврђивање да ли је имовина стечена законито или не. Суд се неће бавити кривицом, већ само пореклом имовине. Да ли је она стечена законито или не.
СРБИЈА ПРАТИ ЕВРОПСКУ УНИЈУ ПО ОВОМ ПИТАЊУ. У мају месецу Влада је усвојила Стратегију истрага финансијског криминала, на јавној расправи се налази и нови Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала и корупције.
Да бисмо у потпуности нашим државним органима дали сво оружје неопходно за овакву врсту борбе, донећемо и Закон о пореклу имовине. Закон какав постоји у Ирској, Холандији и Великој Британији.
Радећи све ово ми стварамо безбедност и стабилност и обезбеђујемо атмосферу за здрав економски раст у нашим градовима и општинама, без прљавог новца.
Никола Селаковић
