Обавеза обезбеђења парничних трошкова (акторске кауције)

Обавеза обезбеђења парничних трошкова (акторске кауције) прописана је за стране држављане или лица без држављанства која немају пребивалиште у Републици Србији, а који се појављују у својству тужиоца пред судом Републике Србије (Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља).

Изузетак од овог правила постоји у случају постојања узајамности, односно уколико српски држављани не би у односној држави (чији је држављанин тужилац) били обавезни да дају обезбеђење парничних трошкова. У случају сумње објашњење о узајамности даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Међународни уговори који прописују ослобађање од обавезе давања обезбеђења парничних трошкова су:

1. билатерални уговори између Републике Србије и других држава

2. конвенције Хашке конференције:

 

а) Конвенција о грађанском судском поступку од 17. јула 1905. године (Службене новине  Краљевине Југославије бр. 100/1930);

 

б) Конвенција о грађанском поступку од 1. марта 1954. године (Службени    лист ФНРЈ – Додатак бр. 6/1962);или

в) Конвенција о олакшању међународног приступа судовима од 25. октобра 1980. године (Службени лист  СФРЈ – Међународни уговори бр. 4/1988).

Уколико страна држава није потписница ни билатералног уговора ни конвенција Хашке конференције, Министарство правде објашњење о узајамности даје на основу законских прописа односне државе којима је регулисана ова материја, односно постојања фактичке узајамности. У тим случајевима потребно је поднети захтев овом министарству за давање објашњења.

1. Билатерални уговори

Република Србија има закључене билатералне уговоре о правној помоћи у грађанским и трговинским стварима, којима је регулисано питање акторске кауције, са следећим државама (текстове уговора можете пронаћи на интернет страници Министарства правде):

 

Алжир
Аустрија
Босна и Херцеговина
Бугарска
Велика Британија (под условима из члана 12 Уговора)
Грчка
Ирак
Иран
Италија
Мађарска
Северна Македонија
Монголија 
Пољска
Словачка 
Румунија
Руска Федерација 
Турска
Украјина
Француска 
Хрватска
Црна Гора
Чешка Република
Швајцарска
Словенија
 Британска Девичанска острва (под условима из члана 12 Уговора са Великом Британијом) Гибралтар (под условима из члана 12 Уговора са Великом Британијом) Аустралија (под условима из члана 12 Уговора) 

2. Конвенције Хашке конференције

А.  Конвенција о грађанском судском поступку од 17. јула 1905. године

Конвенција о грађанском судском поступку из 1905. године важи само у односима Републике Србије и оних држава које нису чланице накнадно усвојених Хашких конвенција од грађанском поступку из 1954. године и олакшању међународног приступа судовима од 1980. године. С обзиром да су све државе потписнице ове конвенције у међувремену постале чланице једне од ове две конвенције, то наведена конвенција у овом тренутку није на снази ни са једнoм државом.

Б.  Конвенција о грађанском поступку од 1. марта 1954. године

Државе потписнице Конвенција о грађанском поступку од 1. марта 1954. године, а са којима Република Србија нема закључен билатерални уговор, су:

Аргентина
Белгија
Данска 
Египат
Немачка 
Исланд
Израел
Јапан
Мароко
Норвешка
Португал
Суринам
Јерменија
Ватикан
Киргистан
Либан
Молдавија
Узбекистан
 Шведска 

В.  Конвенција о олакшању међународног приступа судовима од 25. октобра 1980. године

Државе потписнице ове Конвенције, а са којима Република Србија нема закључен билатерални уговор, су:

Aлбанија
Белорусија
Бразил
Естонија
Финска
Летонија
Литванија
Луксембург
Малта
Холандија
Словенија
Шпанија
Шведска   
Oбразац захтева обезбеђење трошкова Величина: 0.02 MB
Уплатница Величина: 0.26 MB