Министарство правде организовало је данас у Новом Саду други од укупно четири округла стола о Радном тексту измена Устава Србије, које је министарство објавило 22. јануара, када је и почела јавна расправа.

Помоћник министра правде Чедомир Бацковић подсетио је да ће јавна расправа трајати до 8. марта, до када ће бити одржана још два округла стола у Нишу и Београду и до када ће Министарство правде примати писмене предлоге, сугестије и коментаре на предложени текст.

Бацковић је одбацио критике координатора радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 23 Милана Антонијевића у погледу одржавања новог круга јавних расправа и предложених уставних амандмана, наводећи да је циљ јавних расправа да заинтересовани дају мишљења и усменим путем, поред писаног који је такође омогућен.

Он је додао и да предложени уставни амандмани не излазе из стратешких оквира који су преузети Поглављем 23, као и да се претежни део Радног текста измена Устава Србије у области правосуђа заснива на ставовима организација цивилног друштва изнетим у претходном кругу јавне расправе.

Бацковић је нагласио да су уставни амандмани предложени у складу са европским стандардима Венецијанске комисије и да је њихова суштина да се са једне стране успостави независност правосуђа, а са друге стране његова одговорност, што ће грађанима омогућити да им се у сличним ситуацијама слично суди и на ефикасан начин.

Председник Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине Србије и шеф посланичке групе СНС Александар Мартиновић истакао је да ће Министарство правде када су у питању предложени уставни амандмани у скупштинској већини наићи на поузданог партнера за разговор о њима и подршку тим амандманима.

Мартиновић сматра да предложени амандмани воде рачуна о општим и државним интересима, али и о интересима струке, као и да су они у потпуности у складу са стандардима које је поставила Венецијанска комисија, односно Савет Европе.

„Апсолутно се не слажем са онима који мисле да је уставним амандманима успостављена превага законодавне и извршне власти над судском. То апсолутно није тачно, ја чак мислим да су и Скупштина и Влада изгубиле значајан део ингеренција када је у питању избор судија и тужиоца и њихов рад“, нагласио је Мартиновић.

Потпредседница Удружења судијских и тужилачких помоћника Ивана Стојиљковић рекла је да то удружење има одређене примедбе које се односе на избор на прву судијску и тужилачку функцију и конституционализацију обуке, што може да омогући дискриминацију судијских и тужилачких помоћника.

Потпредседник Алумни клуба Правосудне академије Бојан Петковић рекао је да је огромно цивилизацијско постигнуће то што је обука на Правосудној академији уведена као обавезна, наводећи да „владајућа правна струка“ противљењем овом решењу не жели модернизацију и жели произвољан избор судија и тужилаца.

Председник Главног одбора Удружења судија прекршајних судова Србије Милан Мариновић поздравио је што је предвиђен избор судија на сталну функцију, што ће Врховни касациони суд у будуће бити Врховни суд и што је предложено да Високи савет судства одлучује о статусним питањима од значаја за рад судова и судија, али је навео да то удружење није задовољно, поред осталог, увођењем институције за обуку као једине проходности за улазак у правосуђе, као и предложеним бројем чланова и начином одлучивања у ВСС.

Видео материјал можете бесплатно преузети на сајту www.infobiro.tv