„Република Србија и поред свих изазова са којима се суочава у вези са мигрантском кризом и повећаним бројем случајева кријумчарења људи није и неће затворити своје границе“, рекла је данас министарка правде Нела Кубуровић на конференцији “Нови механизни истраживања и процесуирања у случајевима кријумчарења људи“ коју организује Саветодавна мрежа тужилаца Југоисточне Европе (SEEPAG).

Кубуровићева је указала да је кријумчарење људи, кривично дело које услед немилих светских догађања поново постаје актуелно и на нашем региону, на границама Србије и границама нама суседних земаља. Она је додала да ово кривично дело, чије је откривање и праћење веома скупо, изискује велику организацију целокупног државног апарата, и најужу сарадњу суседних држава, служби безбедности како у региону тако и у светским размерама.

„Србија је организовала своје репресивне и превентивне органе на највишем нивоу“, истакла је Кубуровић и додала да сарадња полиције, тужилаштва, служби безбедности, представља једини могућ начин да се прате и контролише руте којима се кријумчаре људи, идентификују потенцијални кријумчари извршиоци на терену, а да се дође и до организатора.

Говорећи о казненој политици, министарка је подсетила да је Министарство правде предложило Влади измене Кривичног законика којим се поштравају казне за кривично дело кријумчарења људи, и да су оне усвојене у Скупштини, крајем 2016. године, док је примена ових измена почела 1. јуна 2017. године.

Она је истакла да је током 2016. године било 3 осуђујуће правноснажне пресуде, док се током 2017. године овај број повећао и да је било 23 правноснажне пресуде за ово кривично дело.

„Поред овако тешког кривичног дела где је наша пажња пре свега усмерена на кажњавање учиниоца никако не треба заборавити и на лице које се кријумчари,  јер постоји опасност да је то лице можда терориста који покушава да уђе у Европу или чак наоружана група терориста“, рекла је Кубуровићева.

Министарка Кубуровић је истакла да не треба никако ни пренебрегнути чињеницу да су кријумчарена лица могуће жртве трговине људима. Она је додала да ту заправо долази до унапређене улоге јавног тужиоца који је дужан да у сарадњи са другим државним органима препозна овакве случајеве и да поред оптужнице за кријумчарење истражује и евентуални тероризам и трговину људима, али и да заштити жртве трговине људима.