Комитет правника за људска права – YUCOM и долепотписане организације цивилног друштва изражавају забринутост због решења која се налазе у Нацрту Закона о бесплатној правној помоћи, а која директно могу утицати на право на делотоворан и једнак приступ правди свим лицима којима је ова врста помоћи потребна.

Будући да се на доношење Закона о бесплатној правној помоћи чека већ више  од 12 година, за које време су правници и адвокати ангажовани у организацијама цивилног друштва пружали бесплатну правну помоћ а поједини међу њима учествовали и у радној групи која је израдила нацрт 2015. године, решења из актуелног нацрта значајно одступају од решења која су, сходно свом дугогодишњем искуству, предложили досадашњи пружаоци бесплатне правне помоћи.

Упркос томе што је Министраство правде приликом објављивања последњег Нацрта Закона објавило да је извршило корекције текста и изменило га у складу са примедбама које су достављене, најважније примедбе које су Комитет правника за људска права – YUCOM и друге, долепотписане организације, изнеле као вишедеценијски  пружаоци бесплатне правне помоћи, ипак нису уважене.

Ово се пре свега односи на ограничене могућности пружања правне помоћи од стране правника и адвоката ангажованих у удружењима грађана која су ову делатност обављајала у недостатку адекватног закона последњих 20 година. Нацрт закона ограничава удружења грађана на пружање бесплатне правне помоћи само на основу одредби Закона о азилу и Закона о забрани дискриминације, притом занемарујући и друге законе, као што је Закон о јавном информисању и медијима, који такође даје ову могућност удружењима грађана.

Нацрт закона уводи конфузију у већ постојећа законска решења врло нејасном одредбом да у име удружења којима закон даје одобрење да пружају бесплатну правну помоћ, ту  помоћ пружају адвокати. Подсећамо да је Законом о парничном поступку прописано да пуномоћник странке може бити адвокат, сродник или супружник, представник службе бесплатне правне помоћи у јединици локалне самоуправе, правник са положеним правосудним испитом када заступа правно лице у коме је запослен и представник синдиката. При томе, најмањи број услуга бесплатне правне помоћи су услуге заступања на суду или пред државним органима, а највећи број чине бесплатни правни савети и сачињавање поднесака.

Да ли је Србија толико богата држава да може да приушти да адвокати пружају све врсте бесплатне правне помоћи – од давања правних савета до заступања и да ли ће адвокати моћи да одговоре на све потребе тражилаца бесплатне правне помоћи? Уместо да држава подели одговорност за пружање бесплатне правне помоћи на све заинтересоване пружаоце како би се међусобно помагали у најбољем интересу грађанки и грађана Србије, Министарство правде представља нацрт Закона који неће бити економски одржив уколико буде усвојен.

Нацрт закона прави директну дискриминацију конкретних пружалаца услуга – правника, у односу на место на коме су запослени или ангажовани. Нејасно је због чега је правнику, запосленом у јединици локалне самоуправе дозвољено не само да пружа бесплатну правну помоћ, већ и да доноси Решење којим одобрава неком лицу право на бесплатну правну помоћ, а то исто није дозвољено правнику запосленом у центру за социјални рад, суду, тужилаштву или у удружењу грађана?

На овај начин оштећени су пре свега грађани којима је правна помоћ неопходна, будући да сам Нацрт закона изузетно уско поставља имовински цензус са остваривање права на бесплатну правну помоћ изједначавајући га са цензусом за социјалну помоћ и право на дечији додатак, па би сви они који не спадају у ову категорију, или неку од категорија посебно набројних законом, бити ускраћени за ову врсту помоћи.

Недопустиво је да један закон чија је сврха да омогући делотворан и једнак приступ правди најугроженијим групама грађана, попут Закона о бесплатној правној помоћи, уместо да гарантује права грађанима, ова права ограничава дерогирајући постојећа законска решења и признајући право на бесплатну правну помоћ врло ограниченом кругу лица, а притом ускраћује могућност да ову помоћ пружају правници у свим организацијама цивилног друштва који то раде већ дуги низ година.

Комитет правника за људска права - YUCOM и долепотписане организације цивилног друштва за заштиту људских права овим обраћањем не траже финансирање бесплатне правне помоћи из буџета, већ омогућавање организацијама цивилног друштва да наставе пружање бесплатне правне помоћи широком кругу грађана којима је овај вид помоћи неопходан ради заштите и остваривања права гарантованих не само уставом већ и многобројним међународним документима, а пре свега права на приступ правди.