Извршни поступак са правом изазива велико интересовање стручне и опште јавности, с обзиром на његово централно место и значај у поступку реализације субјективног грађанског права, а изостанак ефикасности извршења обесмишљава све раније вођене поступке,  као и само постојање извршних и веродостојних исправа, рекла је данас помоћник министра правде за правосуђе Јелена Деретић на округлом столу у Крагујевцу у склопу јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), а који је организовало Министарство правде уз подршку ЕУ Пројекта „ЕУ уз Правду – Подршка за Поглавље 23“, као и УСАИД-овог Пројекта „Владавина права".

Представљајући нова законска решења, Деретић је истакла да ће продаја непокретности убудуће подразумевати потпуну аутоматизацију тог поступка, а то значи увођење електронске платформе за јавно надметање за продају непокретности и покретних ствари. „Електронска платформа ће функционисати тако да ни јавни извршитељ, ни суд неће знати ко је интересент за куповину, што значи да је понудилац анониман“, рекла је Деретић.  Она је додала да други сегмент аутоматизације поступка извршења јесте увођење електронске огласне табле, која ће бити успостављена као јавни регистар. „На интернет презентацији сваког суда опште или посебне надлежности у Србији, уношењем личних података, грађани ће моћи да провере да ли се било какав акт или одлука, који потичу из извршног поступка, њима доставља“, објаснила је присутнима помоћник Деретић.

Никола Стошић, судија Првог основног суда у Београду и члан Радне групе указао је да је новим законским решењима поједностављен систем правних лекова, а правни лекови код приговора трећег лица у потпуности су регулисани посебним одредбама у Закону.

Говорећи о начину, примени и контроли начела срезмере, Никола Бодирога, професор на Правном факултету Универзитета у Београду и члан Радне групе је указао да ће јавни извршитељи бити одговорни за примену овог начела. „Јавни извршитељ је дужан када одређује средство и предмет извршења да се руководи начелом сразмере и да извршење спроводи оним средством или предметом који су за извршног дужника најмање неповољни“, рекао је Бодигрога. Он је указао да једна од најважнијих новина јесте да се не може продати једина непокретност физичког лица ради намирења потраживања из комуналних и сродних услуга, уколико је потраживање мање од 5.000 евра. Такође, он је подсетио да су измењена и правила о изузимању од извршења и ограничењима извршења и објаснио да су значајно увећани прагови зарада, плата као и пензија, односно износи који су заштићени од могућности извршења.

Владимир Весовић, представник Америчке привредне коморе и члан Радне групе присутнима је детаљније образложио нова законска решења, а која се односе на скраћени извршни поступак код привредних субјеката.

Након представљања текста Нацрта закона у Апелационом суду у Крагујевцу, присутни учесници имали су прилику да, кроз дискусију, дају своје коментаре и мишљења на Нацрт закона, те да, од представника Радне групе, чују додатна појашњења практичног домашаја релевантних законских одредабa.