Трећи округли сто, у оквиру консултативног процеса о радном тексту Стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. године, одржан је данас у Нишу, на којем је истакнуто да је посебан фокус овог документа стављен на јачање стручности, етике, интегритета и ефикасности у правосуђу.
Директор Правосудне академије и потпредседник радне групе за израду Стратегије Ненад Вујић је истакао да је потребно да се у пракси удаљимо од максиме - да је „правда спора, али достижна“. Он је оценио да је спора правда негација правде и да је то један главних разлога зашто је велики део ове Стратегије посвећен унапређењу ефикасности судских поступака. Вујић је додао да то укључује организационо-техничке и законске измене, као и јачање алтернативног решавања спорова, којим се судови растерећују, како би се посветили тежим и сложенијим питањима.
Вујић је Стратегију развоја правосуђа назвао свеобухватним документом, који почива на принципима јачања независности, непристрасности, самосталности правосуђа и подсетио да је радна група започела рад на изради тог документа почетком ове године. Он је указао да је радна група имала 31 члана и обухватала представнике државних институција из правосуђа, односно Министарства правде, Високог савета судства, Државног већа тужилаца, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужиласштва, Правосудне академије, као и представнике струковних удружења и невладиних организација.
Државни секретар Министарства правде Мирко Чикириз истакао је да је у фокусу пажње Стратегије грађанин Србије, који очекује владавину права кроз ефикасно судство и суђење у разумном року.
Заменик директора Правосудне академије Мајда Кршикапа је указала да је Стратегија документ који дефинише смернице за наредни петогодишњи план, те да се њене главне мере и циљеви ослањају на стара начела из претходне стратегије, као и на Акциони план за Поглавље 23, односно на - независност, непристрасност, одговорност, самосталност, стручност, ефикасност и транспарентност правосуђа.
Заменик директора пројекта УСАИД-а „Владавина права“ Драгана Лукић је рекла да је Стратегија добила назив „Стратегија развоја“, јер је Србија остварила добар напредак у последњих неколико година, те да нису потребне велике реформе правосуђа, већ да се постојећи систем анализира и боље организује.
Консултативни процес о радном тексту Стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. године организује Министарство правде уз подршку УСАИД-овог пројекта „Владавина права“. Округли столови одржани су у Крагујевцу, Новом Саду и Нишу, а наредни ће бити организован у Београду.
