Република Србија је у потпуности решила питање смештајних капацитета у казнено-поправним установама и није више међу земљама које имају проблем преоптерећености, показује најновији извештај Савета Европе (СЕ).
Директор Управе за извршење кривичних санкција Дејан Царевић оценио је да је Србија захваљујући великим инвестиционим радовима од 2012, кад је била на самом дну листе СЕ, до 2020. године решила ово врло важно питање захваљујући огромним напорима и раду на бројним пројектима.
„Извештај показује да је Србија постигла ’златни стандард’ и решила питање које оптерећује затворске управе много богатијих држава у Европи које годинама имају већу насељеност у затворима од наше земље, попут Француске, Белгије, Италије, Мађарске, Румуније, Кипра, Грчке“, указао је Царевић.
Он је рекао да је посебна пажња поклоњена смештају осетљивих категорија попут малолетника и осуђеница због чега су у протеклом периоду изграђени модерни павиљони у КПЗ за малолетнике у Ваљеву, Васпитно-поправном дому у Крушевцу и КПЗ за жене у Пожаревцу.
„У свим установама смо oд 2012. године имали велике пројекте тако да је данас Специјална затворска болница у Београду после 40 година неулагања у потпуности реновирана и поседује модерне апарате за дијагностику и лечење осуђеника“, навео је он.
Он је додао да ће Окружни затвор у Београду од јуна имати 11 реновираних од укупно 12 блокова чиме стари изглед највећег притвора на Балкану постаје прошлост.
У 2020. години у КПЗ Сремска Митровица је изграђен модеран павиљон за 320 лица, док је КПЗ Пожаревац (Забела) добио у протекле три године павиљоне за смештај 660 лица, а у плану је да се ове године почне са изградњом још два објекта за 432 осуђеника.
У извештају СЕ за 2020. је наведено и да се није десило ниједно бекство из затвора тако да се казнено-поправне установе у Србији годинама уназад сврставају у европске безбедне затворе.
