Министарка правде Маја Поповић састала се са председницом Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале Грасиелом Сантаном. Министарка Поповић је истакла да Република Србија стоји на становишту да сваки ратни злочин мора бити процесуиран и адекватно кажњен, као и да Република Србија испуњава своје обавезе према Механизму, у складу са својим законским обавезама.
Министарка Поповић и председница Механизма Сантана током састанка су се осврнуле на питање регионалне сарадње у процесуирању ратних злочина и констатовале да је у односима Републике Србије и Босне и Херцеговине дошло до напретка у сарадњи, док је наглашено да Република Хрватска одбија да сарађује по овом питању. Оцењено је да је такво стање недопустиво, посебно имајући у виду да је у питању пуноправна чланица Европске уније. Министарка Поповић је подсетила и на последњи пример недопустивог понашања званичникаРепублике Хрватске, који су унапред аболирали извршиоце ратног злочина извршеног бомбардовањем Петровачке цесте.
Као главна тема састанка, издвојено је питање положаја осуђених лица српске националности. Поводом тога,министрка Поповић је истакла да хашки осуђеници српске националности на издржавању казне затвора имају нехуман третман и да су им основна људска права ускраћена или ограничена. Подсетила је и на случајеве претњи нашим држављанима који издржавају казне затвора, на које су осуђени од стране Хашког тринунала или Механизма, међу којима се издвају претње Властимиру Ђорђевићу који издржава казну затвора у Немачкој. Разговарало се и о покушајима додатног притиска на осуђенике српске националности путем захтева за саслушање од стране правосудних органа тзв. Косова.
Издвојено је и питање непримењивања института условног отпуста, односно превременог пуштања на слободу, осуђеника српске националности, који су издржали две трећине казни затвора на које су осуђени, упркос свим гаранцијама Републике Србије. Министарка Поповић је указала да се не може оправдати одбијање захтева за превремено пуштање на слободу из разлога који се наводе у образложењима таквих одлука Механизма, посебно имајући у виду што су сва осуђена лица српске националности у позним годинама живота и лошег здравственог стања. Навела је да у многим државама у којима осуђеници српске националности издржавају казне затвора уопште не постоје или постоје неадекватни програми ресоцијализације, чије похађање и успешан завршетак представљају услов за превремено пуштање на слободу. Указала је и да сматра да председница Механизма Сантана детаљно треба да преиспита сваки од захтева за превремено пуштање на слободу осуђеника српске националности, како не бисмо дошли у ситуацију која се догодила у случају пуштања на превремену слободу Радослава Брђанина, који је неколико дана после тога преминуо.
Такође, поново је предложила да осуђеници српске националности наставе да издржавају казне затвора у Републици Србији која сада има унапређене затворске капацитете и која је спремна да пружи све гаранције да ће осуђена лица имати третман у складу са Статутом Механизма.
Напоменуто је да је Механизам усмерио своје активности на питања која се тичу непоштовања суда, иако је основан за процесуирање лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права, која су извршена на територији бивше Југославије.
Састанку су присуствовали помоћник министарке правде Владимир Винш, амбасадорка Републике Србије у Хагу Ксенија Миленковић и саветница у Амбасади у Хагу Марија Стајић Радивојша.
