Министарка правде Маја Поповић састала се са председником Народне скупштине др Владимиром Орлићем, председницом Врховног касационог суда и Високог савета судства Јасмином Васовић и Републичком јавном тужитељком и председницом Државног већа тужилаца Загорком Доловац, у циљу подизања свести државних службеника и политичара о потпуном поштовању судских одлука ради реализације активности из Ревидираног акционог плана за Поглавље 23: Правосуђе и основна права.
Министарка Поповић је на састанку истакла да дозвољено коментарисање судских одлука у правном систему Републике Србије треба посматрати у светлу најновијих мишљења Венецијанске комисије о правосудним законима, у којима се јасно указује потреба за усклађивањем са међународним стандардима.
У том погледу, Венецијанска комисија је у параграфу 24. Мишљења о нацртима судских закона, које је усвојила на децембарској пленарној седници, указала да се сматра добродошлом формулација да се: „Под непримереним утицајем не може се сматрати коришћење законом прописаних права учесника у судском поступку, нити извештавање о раду суда и коментарисање судских поступака који су у току или судских одлука, у складу са прописима који уређују јавно информисање, као ни стручно анализирање судских поступака и судских одлука.” Ова формулација значајно проширује могућност коментарисања судских поступака и самим тим више поштује слободу говора. Венецијанска комисија је указала и да се само жестока критика судија у комбинацији са претњама и неоснованим оптужбама може забранити и третирати као „непримерени утицај”, док је критичка анализа, па чак и снажно неслагање са судским одлукама, у већини случајева нормалан део јавне расправе, без обзира да ли је поступак завршен или не.
Оваква формулација из Нацрта закона о уређењу судова у складу је и са Европском конвенцијом о људским правима (ЕКЉП), која не даје државама чланицама Савета Европе овлашћење да ограниче све облике јавних расправа, укључујући стручне анализе, о судским поступцима који су у току под изговором „одржавања ауторитета и непристрасности судства”.
У складу са мишљењем Венецијанске комисије, чињеница да је предмет у току пред судом не значи да „не може бити претходне или истовремене расправе о предмету на неком другом месту, било у специјализованим часописима, у општој штампи или у јавности”. За дефинисање ограничења слободе изражавања није од значаја статус судских поступака и судских одлука, већ садржај и облик изражавања који могу довести до прекорачења граница наметнутих у интересу правилног спровођења правде.
Овакав став изражен је и у пресуди Европског суда за људска права Worm v. Austria, број 22714/93, од 29. августа 1997. године.
Поред тога, у прилог оваквог става, Венецијанска комисија у мишљењу о судским законима указује и да потешкоће у погледу одређивања „непримереног утицаја” највише леже у одлучивању о томе шта представља „непримерен утицај” и у успостављању одговарајуће равнотеже између, са једне стране потребе да се заштити судски поступак од изобличавања и притисака од политичара, штампе или других извора и са друге стране интереса отворене расправе о питањима од јавног интереса у јавном животу и у слободној штампи.
На састанку је закључено да ће усвајање правосудних закона који садрже оваква решења омогућити јачање владавине права у Републици Србији и усклађивање са међународним стандардима у овој области. Њихово усвајање у Народној скупштини очекује се почетком фебруара следеће године.
