Министарство правде увело је кривично делo Трговина људима из чл. 388. Кривичног законика у Закон о спречавању насиља у породици и такво законско решење у складу је са Конвенцијом Савета Европе о борби против трговине људима.
Кривично дело трговина људима наводи се међу таксативно наведеним кривичним делима у чл. 4 тачка 17. Закона о спречавању насиља у породици, а имајући у виду да се кривично дело трговине људима сврстава у надлежност вишег суда пред којим јавну оптужбу заступа више јавно тужилаштво, чл. 26. став 4. Закона о спречавању насиља у породици предвиђа да "ако је за гоњење учинилаца кривичних дела одређених овим законом надлежно више јавно тужилаштво, виши јавни тужилац именује свог заменика, који је завршио специјализовану обуку, да учествује у раду групе и њоме председава"
Осим сарадње у циљу спречавања насиља у породици, предвиђено је да се Закон о спречавању насиља у породици примењује и на сарадњу државних органа и установа у кривичним поступцима и за друга кривична дела која су таксативно наведена у чл. 4. Закона о спречавању насиља у породици, а то и јесте велики значај закона Закона о спречавању насиља у породици, будући да унапређује мултисекторску сарадњу између свих органа који су дужни да помогну жртви.
Посматрано кроз призму Закона о спречавању насиља у породици, кривично дело Трговина људима из чл. 388. КЗ подразумева да ће прво бити именована лица за везу (чл. 24. Закона о спречавању насиља у породици) и то у сваком вишем јавном тужилаштву, у полицијској управи, вишем суду и центру за социјални рад.
Та лица за везу свакодневно размењују обавештења и податке битне за откривање, гоњење и суђење за кривично дело трговине људима као и за пружање заштите и подршке жртвама трговине људима.
Чланом 25. и 26. Закона о спречавању насиља у породици предвиђени су састав и начин рада Групе за координацију и сарадњу, коју увек чине:
· заменик вишег јавног тужиоца који групом председава,
· полицијски службеник посебно специјализован за борбу против трговине људима (члан једног од 27 локалних подручних полицијских тимова формираних за борбу против трговине људима)
· представник центра за социјални рад.
Поред три стална члана Групе за координацију и сарадњу (представника вишег тужилаштва, центра за социјални рад и полиције) у смислу чл. 25. став 4. Закона о спречавању насиља у породици раду Групе могу присуствовати :
· представници Центра за заштиту жртва трговине људима као установе социјалне заштите која врши послове идентификације и обезбеђује адекватну помоћ и подршку жртвама трговине људима у циљу њиховог опоравка и реинтеграције,
· представници просвете,
· здравствени радници,
· Национална службе за запошљавање,
· невладина организација АСТРА која је посвећена искорењивању свих облика трговине људима и експлоатације, као и ефикасном потрагом за несталом децом, удружење грађана АТИНА за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља
· представници других удружења и појединци који пружају заштиту и подршку жртвама трговине људима.
Наиме Група за координацију и сарадњу у овом саставу одржава састанке најмање једном у 15 дана, oдносно по потреби имајући у виду број поднетих кривичних пријава за кривично дело Трговина људима из чл. 388. КЗ-а, на којим састанцима се:
· разматрају случајеви када треба да се пружи заштита и подршка жртвама кривичног дела Трговина људима из чл. 388. КЗ-а,
· израђује индивидуални план подршке и заштите жртви
· предлаже јавном тужилаштву мере за окончање судског поступка.
Такође, на састанцима Групе за координацију и сарадњу израђује се индивидуални план заштите и подршке који садржи целовите и делотворне мере заштите и подршке жртви трговине људима као и другим члановима њене породице којима је подршка потребна, како је то предвиђено чл. 31. Закона о спречавању насиља у породици.
Дакле, израда индивидуалног плана је и вид предузетих мера у циљу сарадње са организацијама цивилног друштва АСТРЕ и АТИНЕ које се баве пружањем помоћи и подршке жртвама трговине људима.
На тај начин пружена је помоћ жртвама која је предвиђена чл. 12. Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима с обзиром да се индивидуалним планом заштите и подршке жртвама пружа помоћ која може да обезбеди прикладан и сигуран смештај, психолошку и материјалну помоћ, приступ хитној медицинској заштити, приступ образовању за децу, право на приступ тржишту рада, стручном усавршавању и образовању.
Важно је споменути члан 29. Закона о спречавању насиља у породици, када се говори о жртвама трговине људима, јер се у њему наводи да су државни органи и установе дужни већ при првом контакту са жртвом кривичног дела Трговине људима да дају потпуна обавештења о органима, правним лицима и удружењима који жртви пружају заштиту и подршку на начин и на језику који жртва разуме на који начин је у смислу чл. 12. Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима пружена помоћ жртви трговине људима кроз услуге превођења и тумачења, кроз саветовање и информисање, посебно о њиховим законским правима и услугама које су им доступне, на језику који разумеју.
Такво законско решење у складу је са Конвенцијом Савета Европе о борби против трговине људима, коју је Министарство правде препознало и увело кривично дела Трговина људима из чл. 388. КЗ-а у Закон о спречавању насиља у породици.
Трговина људима, као проблем светских размера, једнако погађа земље које се налазе у пост-конфликтном периоду, односно периоду економске и друштвене транзиције, као и индустријски развијене земље.
Трговина људима је вишеслојан, комплексан и динамичан друштвени феномен који захтева свеобухватни (правни и друштвени) приступ проблему, односно примену ефикасних мера на плану превенције, сузбијања, кажњавања учинилаца и заштите жртава, уз обавезну међусобну сарадњу држава.
Као облик тешког и организованог криминала, трговина људима није ограничена на територију само једне земље. Овај феномен, обухватајући фазе врбовања, транспорта и експлоатације жртава, у својим различитим облицима, дешава се на територији земаља порекла, транзита и крајњег одредишта. Жене, деца и мушкарци подвргавају се разноврсним облицима злостављања и искоришћавања којима се повређују њихова основна људска права.
Жртве трговине људима најчешће су жене и деца. "Феминизација сиромаштва", тј. слаба заступљеност жена и њихова дискриминација на тржишту рада, нарочито је карактеристична за земље у периоду транзиције. Број жртава, односно обим и карактеристике трговине људима готово је немогуће утврдити са апсолутном тачношћу. Ово је делом последица непостојања заједничких критеријума свих актера у борби против трговине људима за идентификацију жртава, али и последица непостојања обједињеног система сакупљања и чувања података, који би се примењивао уз обавезу поштовања приватности и идентитета жртава.
Дежурној служби полиције (24 сата) - 192
Управи криминалистичке полиције: +381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19; ukp@mup.gov.rs
Лично, у локалним организационим јединицама Министарства унутрашњих послова Републике Србије, полицијским управама, полицијским станицама.
